Подручја рада
Претрага
4. Дискретно представљање података

Уводни део часа ( 5 мин.)
1. Шта су подаци ?
2. Које врсте података постоје ?
___________________________________________________________________________________
Главни део часа :

Ради представљања података договорно се усваја скуп знакова или апстрактна азбука -коначан непразан скуп различитих елемената ( мала и велика слова азбуке, децималне цифре, знаци интерпукције, специјални знаци,...).
Сваки елемент скупа знакова назива се знак ( character - знак ).
Коначан број редом написаних знакова из скупа знакова назива се ниска, низ знакова или реч над тим скупом знакова.
Број знакова ниске назива се дужина ниске.

Да би се подаци могли обрађивати, морају се представити применом следећег поступка. Над усвојеним скупом знакова формира се потребан број ниски и сваком елементу стави се једнозначно у везу по једна ниска. Поступак успостављања ове везе назива се кодирање или кодовање, а скуп правила којима се описује начин представљања назива се код. Кодом се описује веза између сваког елемента полазног скупа и одређене кодне речи. Овакво представљање података назива се такође
дискретно или азбучно представљање.

Начин представљања података у рачунару и ван њега зависи од компонената за реализацију
рачунара. Како су за практично коришћење најједноставнија и најпоузданија електронска кола код
којих се користе два различита стања, то се за представљање података и информација искључиво
користи азбука од два елемента. Ова азбука се назива бинарна азбука, а њени елементи се
означавају знацима " 0 " и " 1 ".
Кодирање података речима бинарне азбуке назива се бинарно кодирање, а одговарајући код
бинарни код.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ БРОЈЧАНИХ ПОДАТАКА

Ако су подаци задати помоћу бројних вредности каже се да су то бројчани, бројни или нумерички подаци.
Термин број користи се у обради података за означавање једног од следећа два различита појма :
1) број као апстрактан математички објект, који се користи за приказивање количине јединица или предмета;
2) запис броја - било које представљање броја дефинисаног у претходној тачки, односно дискретна репрезентација броја.
За записивање бројева користе се бројни системи - скупови знакова и правила њиховог коришћења за представљање бројева.
Бинарни бројни систем је бројни систем са основом q = 2 ( користи само " 0 " и " 1 "). Број написан у овом бројном систему назива се бинарни број.

Пример :

100000100 = 260;           0,0001 = 0,0625;          11,0010101 = 3,166;

Октални бројни систем је бројни систем са основом q = 8 ( користе се цифре 0, 1, ..., 7, које имају исте вредности као и у декадном бројном систему ).

Пример :

13765 = 6133;                13,13 = 11.171;            3107 = 1607;

Хексадецимални бројни систем је бројни систем са основом q = 16. Потребно је да постоји 16
различитих знакова за цифре, тако да се користе цифре од 0 до 9, а као знаци за цифре са количинским
еквивалентима 10, 11, ..., 15 користе се велика слова A, B, ...,F.

Пример :

1BF = 447;                    A6C,3D = 2668,23828125;                                                              

Одговорити на питања :
1. Шта је азбука ?
2. Шта је кодирање, а шта бинарно кодирање ?
3. Шта су то бројчани подаци ?
4. Навести пример представљања бројева у бинарном бројном систему.
5. Навести пример представљања бројева у окталном и хексадецималном бројном систему.