Уводни део часа ( 5 мин.)
1. Који су делови процесора ?
2. Која је улога регистара опште намене ?
___________________________________________________________________________________
Главни део часа :

Регистар је дигитално електронско коло које служи за памћење бинарних података. Састоји се од групе бистабилних кола која се третира као целина. Регистри процесора идентификују се интерно својим адресама, а у програмима симболичким именима.
Паралелни регистар - упис се врши истовремено у сва бистабилна кола регистра.
Бројачки регистар - регистар који при довођењу на посебан улаз импулса пролази кроз одређену секвенцу стања.Улазни импулси могу долазити у одређеним временским интервалима или случајно. Бројачи обично броје у бинарном или бинарно-кодираном декадном бројном систему или по неком модулу m. Бројање може бити напред, назад или реверзибилно, када се посебним управљачким сигналом одређује бројање напред или бројање назад.
Померачки регистар - помера бинарни садржај лево или десно. Има управљачки улаз за померање лево или десно, серијски или паралелни улаз и паралелни или серијски излаз.
Већина савремених процесора конструисана је тако да поседује одређени број посебних наменских
регистара који имају унапред дефинисане управљачке функције. Ови се регистри називају
управљачки или радни регистри процесора.

Адресни регистар меморије АР ( MAR ) - читање или упис у меморију врши се тако што се претходно адреса меморијске локације којој треба приступити уписује у овај регистар. На основу адресе у АР посебним декодерским колима налази се потребна меморијска локација и у њу се обавља читање или упис.

Прихватни регистар меморије ПР ( MBR ) - сваки податак који треба уписати у меморију мора се претходно сместити у овај регистар. Упис у меморију може се вршити само из овог регистра. Такође, сваки прочитани податак из меморије прво се шаље у ПР одакле се даље може користити. Приликом уписа у меморију претходни садржај одговарајуће меморијске локације се уништава ( брише се ), док се при читању врши копирање садржаја меморијске локације.

Бројач инструкција БИ ( PC ) - да би управљачка јединица имала информацију о адреси следеће инструкције која ће се извршавати уведен је овај регистар ( програм који управља обрадом налази се у ОМ, а инструкције су смештене у меморијске локације са суксцесивним адресама ). После позивања инструкције у управљачку јединицу, садржај БИ се повећава за 1, односно за дужину позване инструкције.

Регистар инструкција РИ ( IR ) - служи за смештај инструкције која управља извршењем операције у управљачкој јединици процесора.

Акумулатор АК - користи се за извршење аритиметичких, логичких и других машинских операција. При извршавању неке операције, у АК се налази један од операнада, и у АК се увек смешта резултат добијен по извршењу те операције, при чему се стари садржај АК брише. Неки процесори немају АК већ његову функцију преузимају регистри опште намене.

Регистар услова ( регистар кодова стања ) РУ - служи за памћење кодова услова или кодова стања, који представљају информације добијене при извршењу операције. Сваки бит РУ назива се индикатор стања и поставља се независно од осталих индикатора сагласно условима које даје излазна реч резултата из АЛЈ. Индикатори који се најчешће користе су : Z - садржај АК нула, N - садржај АК негативан, P - садржај АК позитиван, C - постоји пренос из највише позиције АК, V - прекорачење капацитета АК, ...

Индексни регистри XRi - један од података који се користи при адресирању налази се у у овим регистрима ( адреса по којој се проналази податак у ОМ ради извршења неке операције најчешће није само адреса у адресном делу инструкције већ се израчунава на основу више података коришћењем метода адресирања ).

Базни регистри BRi - група посебних регистара који се користи за адресирање локација ОМ.

Показивач стека PS - магацин, стек или магацинска меморија представља меморију која се у рачунарима најчешће реализује у ОМ. PS се користи за рад са стеком.

Регистар RSP - реч стања процесора која садржи битове статусног и управљачког карактера. Често је регистар услова саставни део овог регистра.

Регистар маске прекида RMP - регистар за селективну дозволу и забрану одређених програмских прекида.

Остали регистри процесора - поред наведених управљачких регистара у процесору могу постојати и други регистри који су доступни програмеру, као на пример : други АК, додатни аритиметички регистри за множење и дељење или за операције са покретним зарезом, посебан регистар за рад са потпрограмима,...

Одговорити на питања :
1. Шта је регистар и из чега се састоји ?
2. Објаснити паралелни, бројачки и померачки регистар.
3. Шта су управљачки или радни регистри процесора ?
4. Навести управљачке регистре.
5. Објаснити улогу појединих управљачких регистара.