Унификација елемената представља процес припремања, избора и утврђивања конструктивних решења, облика, мера и других величина, елемената  који се могу примењивати у већини машинских система.Таквим избором елемената постиже се економичнија производња, уштеда у процесу: конструисања, израде, монтаже и експлоатације машинских система. 

            Типизација је виши степен унификације и представља стварање низова истоврсних извршилаца функција система и њихових елемената различитих величина (носивости, снаге, капацитета и др.). Води се рачуна да број чланова низа истоврсних производа буде што мањи а да рационално покрије целокупно подручје променљивости производа. Она је вид стандардизације, којим се повећава продуктивност, економичност, рентабилност,  а типизацијом се олакшава експлоатација машина, њихово сервисирање и снабдевање резервним деловима. 

            Типизиран је: 

            - велики број машинских елемената: лежишта и лежаја, спојница и др.

            - делова машинских елемената: завртњи, навртке, заковице, жлебни спојеви, осовинице, ремени и ременице, облици зубаца зупчаника и др.

            - код завртња и навртки типизирани су: облици и величина навоја,

            - код зупчаника: модули зубаца итд.

            - електромотори са низом типизираних конструкцијских решења различите  величине, снаге и угаоне брзине.

            - низови пумпи, вентилатора, компресора, мотора са унутрашњим сагоревањем итд.

            За типизацију машине треба одредити њене главне и основне параметре. Главни параметар је експлоатациони показатељ машине и он зависи од врсте машине.  Нпр, главни параметар: 

            - погонских машина је снага,

            - дизалица и лифтова – носивост,

            - алатних машина – габаритне мере обратка,

            - мерних инструмената – границе мерења итд.

            Треба извршити оптималан избор параметара с обзиром на захтеве потрошача (што већи избор) и захтеве економичности (што мањи број чланова у низу). 

            У општем машинству за стварање низова користи се принцип сличности, најчешће се примењује тзв. Кошијев критеријум сличности, заснован на механичкој (приближна једнакост напонских  стања  која морају бити мања од дозвољених напона, у одговарајућим критичним пресецима машинских делова, код свих чланова низа) и физичкој сличности ( сличност облика и материјала ) свих чланова низа. При чему се остварује сразмерност димензија.            Један од значајних облика стандардизације јесте принцип модуларне градње, који се састоји у градњи машина и машинских система од унифицираних и типизираних модула. Ти модули су машинске групе, подгрупе, склопови или делови, могу се међусобно комбиновати што омогућава стварање већег броја варијанти конструкције одређене намене. На следећој слици су шематски приказане различите комбинације стандардних склопова за једностепене, двостепене и тростепене редукторе( стандардни склопови су преносници са цилиндричним, конусним и планетним зупчаницима).

Пример типизације обода спојнице, приказан је на слици. Главни параметар обода спојнице је спољни пречник  D. Ако је предвиђена фамилија обода пречника D=( 100÷400) mm, у таблици су дате основне димензије обода спојнице- за матични члан.