ГРАМОФОНСКЕ ГЛАВЕ или ЗВУЧНИЦЕ (енгл.pick up – покупити, подигнути ), су механоелектрични претварачи помоћу којих се механички запис звукаса грамофонске плоче претвара у електрични сигнал. Раде на истом принципу, као и микрофони и претварају механичке осцилације које грамофонска игла, као саставни део звучнице, добија услед преласка по неравномерном трагу грамофонске плоче. Траг на грамофонској плочи представља механички запис звучног сигнала. Грамофонска игла претвара неравномерности трага у механичке осцилације и има исту функцију, као и мембрана микрофона. Механичке осцилације се претварају у елактричне, променом магнетног поља – магнетне звучнице или променом електричног поља путем промене наелектрисања- пиезоелектричне, односно кристалне звучнице. Као и у случају микрофона магнетне звучнице могу бити електродинамичке или електромагнетне, зависно од тога дали је калем покретан или не. Ове звучнице дате су на слици 1.

            Код електромагнетних звучница игла је повезана са котвом која затвара магнетно коло. Кретањем котве мења се отпорност магнетног кола и због тога и магнетни флукс кроз статорске намотаје, па се зато у њима индукује електромоторна сила.

            Код електродинамичких звучница игла покреће калем са намотајем у магнетном пољу, што изазива појаву индиковане електромоторне силе на крајевима намотаја.

            Код кристалне звучнице магнетна игла делује на кристалне плочице те се услед пиезоелектричног ефекта јавља електромоторна сила.

СНИМАЊЕ ЗВУКА  - Упракси су коришћена три начина снимања звука :

1.      механичко снимање

2.      магнетно снимање

3.      оптичко снимање

Механичко снимање је техника записивања код које је основна идеја да се акустичке осцилације у ваздуху пренесу на »нож» који вибрира и уједно се помера транслаторно тако да урезује бразду у неку чврсту материју. На тај начин

бразда својим обликом представља механичку слику временске промене акустичког сигнала

При репродукцији цео поступак иде у супротном смеру. Уместо ножа, игла прати урезан траг, а вибрације игле преносе се на мембрану која је извор репродуктивног звука.

Оптичко снимање звука потиче јиш из 1890. године, али је почело да се примењује од 1930. за потребе звучног филма. Данас се примењују два начина снимања :

-        снимање на филмску траку ( аналогна техника)

-        снимање на компакт диск (CD – дигитална техника )

Код оптичког снимања звука врши се вишеструко претварање једног облика сигнала у други.

Дигитално обрађени сигнали имају предности над аналогно обрађеним сигналима:

-        очувана динамика изворног сигнала

-        велика отпорност на сметње

-        мала изобличења

-        могићност различитих обрада и трансформација без деградације сигнала.

За квалитетан оптички запис дигиталног сигнала насталог обрадом звучног сигнала неопходно је задовољити следеће критеријуме:

-        велику густину записа

-        велики капацитет меморијског медијума

-        велику брзину записивања и очитавања (врло велики фреквенцијски пропусни опсег)

-        изузетно усмерен светлосни зрак за уписивање и очитавање.

Све ове захтеве задовољава дигитални запис на оптички (компакт) диск коришћењем ласерског извора светлости.

            МАГНЕТОФОНСКА ГЛАВА је, по својој функцији, конпонента помоћу које се електрични сигнал записује магнетну траку, и обрнуто очитава магнетни запис, односно претвара га у електрични сигнал. У конструктивном погладу магнетофонска глава је састављена од торусног језгра, међугвожђа са такозваним расцепом или процепом, и намотаја који обухвата торусно језгро. У расцеп језгра ставља се немагнетн материјал, бакар на пример, који спречава сакупљање опиљака са траке и затварање магентног поља унутар торуса. Трка са феромагнетним материјалом пролази поред расцепа тако да се магентно коло торуса затвара ван расцепа кроз манетну траку. Језгро је од танких трафо- лимова или је изливено од феромагнетног материјала. На слици 2., приказана је глава за монофонске магнетнофоне, код којих процеп належе до пола траке, што омогућава упис и по окретању траке.

При снимању , односно записивању сигнал се са излаза електронског појачавача прикључује на намотаје грамофонске главе. Струја кроз намотаје ствара магнетно поље које се затвара кроз торус са обиласком расцепа кроз траку. Под дејством магнетног поља магнетише се феромагнатни слој зрнасте структуре нанесен на траку. Сигнал је променљив и изазива променљиво магнетно поље. Трака се креће да би се промене сигнала забележила у облику подужно променљиво намагнетисаног трага.

Репродукција, односно очитавање се одвија тако што се намагнетисана трака креће испод процепа и у торусу формира магнетно коло. Крајеви намотаја торуса са сада прикључују на улаз екетронског појачавача. Због кретања траке мења се магнетни флукс који се затвара кроз торус и обухвата намотаје. Због промене магнетног фукса у намотајима се индукује електромоторна сила која представља електрични сигнал магнетног записа са траке.

Код стереофонског магнетнофона постоје два канала и зато је и потребно два записа, два трага, па се користе стереофонске главе које имају два језгра и два намотаја.