Појачавач снаге првенствено треба да обезбеди велику снагу на његовом излазу и да ту снагу преда одговарајућем потрошачу – у овом случају звучнику. Ови појачавачи се налазе на улазу аудио уређаја и служе за директну побуду звучника. Из ових разлога од ових појачавача се тражи да обезбеде знатну снагу излазног сигнала. Такође треба да уносе што мање изобличења улазног сигнала и да троше што мање једносмерне струје. Њихове карактеристике су:

• да се обезбеди адвекатно појачање сигнала који се састоји од смеше компоненти чије су фреквенције у опсегу од 20 Hz до 20 kHz.

• појачање мора да се обави без додатног уношења изобличења било које врсте (хармонијског, амплитудног или фазног ) и уношења додатног шума.

         Употреба биполарних транзистора при појачању снаге или појачању великих сигнала је ограничена следећим параметрима:

• максимално дозвољеном температуром споја,

• максимално дозвољеном струјом колектора,

• максимално дозвољеним напоном између колектора и емитора и између колектора и базе,

• максимално дозвољеном снагом дисипације транзистора.

МАКСИМАЛНО ДОЗВОЉЕНА ТЕМПЕРАТУРА СПОЈА

         Максимално дозвољена температура споја је основни ограничавајући фактор у примени транзистора за појачавање снаге. Ова температура је одређена у каталозима за сваки транзистор и не сме се прекорачити у примени. За силицијумске транзисторе ова температура износи од150°C  до 200°C а за германијумске од 85°C  и 100°C. Загревање транзистора настаје протицањем струје кроз њихов спој. Да би се она смањила, транзистори снаге се израђују у великим димензијама и обично се монтирају на одговарајуће хладњаке чији је основни задатак да одводе топлоту и тако хладе транзистор. Употреба снажних транзистора без ових хладњака је незамислива. Произвођачи оваквих транзистора обавезно наводе податак како се мења снага дисипације у функцији величине и врсте хладњака. Снага дисипације у  транзистору дефинисана је као:

P_d=U_CE I_C

    Уколико ова снага пређе декларисани максимум то ће сигурно уништити транзистор. Величина која карактерише хладњак је његов термички отпор. То је величина која даје пораст температуре хладњака у односу на доведену снагу т.ј. топлотни отпор има димензију R_thk(°K/W). Температура споја т.ј. кристала добија се из података произвиђача и обично износи 120 °C. Температура амбијента Т_А је обично између 45 °C и 60 °C. Крива максимално дозвољене дисипације Р_с(max) представља хиперболу и може се нацртати заједно са излазним карактеристикама транзистора (слика 1). Крива, у ствари, представља зависност струје колектора од напона колектор – емитор при константној снази дисипације и нацртана је на основу релације

  I_C = P_D / U_CE

     Радна област транзистора ограничена је ординантним осама и хиперболом снаге. Радна тачка транзистора ни у ком случају не сме се налазити десно од ове хиперболе. У супротном ће доћи до уништења транзистора.