Применом Ампервог закона можем лако одредити магнетно поље  или магнетну индукцију , с обзиром на једначину  за дати случај. Показаћемо то на некојико примера који су чести у пракси:                                                                                 Магнетно поље у торусу.Торус је прстен по коме су равномерно и густо намотани завоји жице (сл.4.8). Нека је намотано N завојака жице и нека је средњи полупречник торуса

r = (r₁ + r₂)/2       (1)

много већи од димензије попречног пресека тела торуса. Претпоставимо да је пресек торуса кружан, полупречника a:

a= ( r₂-r₁)/2        (2)    

Ако је дебљна торуса мала, онда је  r>>a.У том случају линије вектора магнетног поља  су кругови са центром у оси торуса(о), и њихове дужине се веома мало разликују. Према Амперовом закону је :

,  (3)

јер су струје I_k у сваком N завојака једнаке и износе I.Дужина d = 2 π r  је обим средњег круга торуса, па је интезитет магнетног поља у торусу једнак:

H = N I / 2 π r = N I / d.        (4)

Магнетно поље у торусу је хомогено, а ван торуса једнако нули.

          б)Магнетно поље у соленоиду.Соленоид или калем је дугачак цилиндрични намотај као на слици 4.9а са густо и равнмерно намотаним завојима. Ако је дужина d соленоида много ваћа од полуречника цилиндра a, тада је поље у соленоиду хомогено (сл. 4.9б).

          Соленоид можемо схватити и као део торуса веома великог полупречника ....... као на слици 4.9с. На основу Амперовог закона, као и резултата који је добијен за торус, ако солноид има N завојака, тада је према једначини (3) поље у соленоиду

H = N I / d,

 где је d  дужина соленоида. Постојеће поље ван соленоида је слабо.

          Уколико се у близини крајева соленоида са струјом I  нађе неки комад гвожђа, соленоид ће га привући. За разлику од природних магнета, соленоид са струјом назва се електромагнет, јер укидањем струје губи магнетна својства.