У електроенергици, где се врши производња и прнос електричне енергије, често се користи гвожђе као језгро калема. Гвоздено језгро је потребно да би се добила што већа магнетна индукција, већи магнетни флукс, већа снагаелектромотора итд.

             Ако имамо језгро од пуног гвожђа око којег је намотан навој од бакарне жице,када се кроз навој мења струја (то се стално дешава код наизменичне струје) унутар њега се мења магнетни флукс.

       Уопште, у свим проводним телима, унутар којих се мења флукс индукује се електромоторна сила и, ако је коло затворено, тече струја.

       У сваком делу пуног језгра тече некаква струја, па се практично сви делови језгра загревају. Струје које теку кроз гвоздено језгро се називају вртложене струје јер им се пут и смер стално мењају. Ова струја загрева гвоздено језгро и при томе троши електричну енергију. У оваквим колима постоје губици енергије вртложних струја.

       Да би се смањили губици због вртложних струја, уместо језгра  од пуног гвожђа стављају се међусобно изоловани гвоздени лимови (сл.1); на тај начин се пресеца пут вртложним струјама.

Слика 1.

      У гвожђе се ставља 4% силицијума, па је проводност гвожђа још мања и протицања вртложних струја је мање, као и губици енергије због вртложних струја. Лимови са силицијумом се често називају динамо-лимови, трансформаторски лимоби итд.

      Вртрложне струје могу некад да буду корисне. На сл. 2.  је приказан принцип топљења гвожђа помоћу вртложних струја. У керамички лонац се ставе комади гвожђа, а кроз навој се се пропусти променљива (наизменична) струја. Променљива струја ствара променљиво магнетно поље у којем се налазе комади гвожђа. Кроз комае гвожђа теку вртложне струје, загревају га и истопе. Лонац се окрене и истопљено гвожђе се лије у калупе. На сличан начин се топи злато за зубе, само је лонац много мањи и и струја се брже мења.

Слика 2.