Функционална зависност између улазне и излазне величине регулатора диференцијалног (изводног) деловања дата је следећом једначином :

              Кd – коефицијент преноса регулатора .

             Излазна величина је управо сртазмерна брзини промене улазне величине. Апсолутна вредност улазног сигнала нема утицаја на величину излазног сигнала.Одзив на одскочну улазну функцију је       импулсна функција која карактерише велика аплитуда (теоријски бесконачна) и бесконачно мале       ширине импулса,што физички није могуће реализовати.

              У тренутку када настаје поремећај,извршни орган се врзо покреће и долази у крајњи положај максималном брзином.За изразито споре промене улаза регулатор неће реаговати. 

              Из тог разлога овај регулатор знатно боље преноси сигнале виших него нижих фреквенција. Али,корисни сигнали у аутоматици су обично нижих а штетни сигнали, као што су шумови и сметње ,      високих фреквенција.Па је наведено својство озбиљан недостатак ових регулатора.Због тога се они не употребљавају сами већ у комбинацији са P и I регулаторима.    

               Преносна функција идеалног D регулатора добија се применом Лапласове трансформације на следећи израз :

                Приближно идеално диференцијално деловање регулатора остварује се електронским регулатором – диференцијаторо са импедансом изводног дејства у директној грани.

                Деловање оваквог регулатора код спорих промена улазне величине било би слабо.За изразито споре промене улазне величине реаговање регулатора би практично изостало.Ови регулатори се сдрушују са другим и чине PI и PID регулаторе,где својим деловањем у знатној мери доприносе стабилизацији система аутоматске регулације.