ПОСТИЗАЊЕ МИРА 1 И 2

Циљ: Циљ ове радионице је да се ученици доведу до разумевања да насиље није урођено у људској природи и да спречавање насиља и постизање мира зависи од сваког од нас.

ЗАДАЦИ: упознавање са мишљењем научника о узроцима насиља;

-разумевање ''позитивног'' одређења мира;

-подстицање на активну улогу у напорима за ненасиље, постизање и очување мира.

Материјал за рад: -копије исечака из ''Севиљске изјаве о насиљу'';

-копије ''Изјава о миру из различитих култура'';

-листови са забележеним узроцима насилничког понашања са претходног часа;

-листа ''Кључни појмови''.

 ОПИС АКТИВНОСТИ

Први корак: Разговор на тему шта су узроци насиља и рата. Битно је да се појави мишљење да је агресија, склоност насиљу и рату у људској природи. Затим се ученици опредељују да ли се са тим ставом слажу или не.

Други корак: Ученици који не верују да је насиље у људској природи добијају копије поједини одломака ''Севиљске изјаве'' да их проуче, док остали смишљају ''доказе'' за своје уверење да је насиље у људској природи.

Трећи корак: Сучељавање група.

Четврти корак: Ако ни насиље ни мир не почивају на урођеним капацитетима, како смањити/укинути насиље, односно обезбедити и очувати мир?

Пети корак: Подела копија Изјава о миру и дефиниција ''Кључних појмова''.

Ученици добијају задатак да пронађу биографије добитника Нобелове награде за мир.

Напомена: ова радионица је предвиђена за два школска часа.

 Прилог: ИСЕЧЦИ СЕВИЉСКЕ ИЗЈАВЕ О НАСИЉУ

Исечак 1 Научно је нетачно да се каже да смо од својих животињских предака наследили склоност ка ратовању. Само мали број врста се туче између себе и ниједна од њих не користи оружје. Само људи воде рат.	Исечак 2 Научно је нетачно када се каже да људски гени стварају насилно понашање. Гени не стварају ни насилно ни мирољубиво понашање код људи. Они дају потенцијал за понашање а како ће се неко понашати зависи од околине и начина васпитања.
Исечак 3 Научно је нетачно рећи да људи имају ''насилан мозак''. Иако ми имамо систем неурона који нам омогућава да се понашамо насилнички, они се не активирају аутоматски спољашњим или унутрашњим подстицајима. Код примата, више нервне функције филтрирају такве подстицаје.	Исечак 4 Научно је нетачно да инстикт или нагон узрокује рат. Насилно понашање људи у току рата је нешто што су они научили , оно није урођено. Насилно понашање је последица а не узрок рата.

 Прилог: МИСЛИ О МИРУ

''Ако у души има правде у човеку ће бити лепоте, ако у човеку има лепоте, у кући ће бити слоге, ако у кући има слоге у народу ће бити реда, ако у народу има реда у свету ће бити мир''. Лао Це, Кина	''Немојте никад да  посумљате да мала група промишљених и посвећених грађана може да промени свет. У ствари, само то се увек догађало''. Маргарет Мид, антрополог, САД
''Без правде, мир је само лепа реч''. Дом Хелдер Камара, Бразил	''Ако желиш мир, спреми се за мир''. Универзитет за мир, Коста Рика
''Ако треба да у овом свету постигнемо прави мир...мораћемо да почнемо са децом''. Махатма Ганди, Индија	''Питао сам се зашто неко није учинио нешто за мир. Онда сам схватио да сам ја тај неко''. Анонимни аутор
''Пошто ратови почињу у свести људи, у свести људи треба и мир да се брани''. Преамбула устава УНЕСКО-а	''Насиље уништава оне који га чине онолико колико штете наноси жртвама''. Бискуп Ц.Б.Дели,Северна Ирска
''Ко нема пута, мир је пут''. Махатма Ганди	''Мир је развој, развој је мир''. Јохан Галтунг, Норвешка
''Ко је највећи од свих јунака? Онај који од свог непријатеља направи пријатеља''. Авот Натан, Израел	''Ослобођена моћ атома променила је све осим нашег начина размишљања''. Алберт Ајнштајн

Прилог: КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

 Негативан мир: односи се на одсуство рата и смањење броја насилних сукоба.

Позитиван мир: обухвата одсуство рата али иде и даље да би се обухватило и смањивање броја чинилаца који оштећују квалитет живота итако подстичу климу сукоба. Позитиван мир није могућ без економске и друштвене првде, искорењивања сиромаштва и дискриминације и еколошке равнотеже.

Структурално насиље: не односи се на физичко насиље него на скривене облике насиља, као што су сиромаштво, расизам, сексизам и кршење људских права. Кадгод институције или друштвени систем доведе неке људе у положај моћи док друге лишавају њихових основних људских права, може да се каже да постоји структурално насиље.