Projekat Živeti zajedno

Opšti podaci o nastavnoj jedinici
Predmet	Građansko vaspitanje
Naziv nastavne jedinice	Struktura konflikta
Razred	I
Autor nastavne jedinice	Drašković Mirjana
Škola	Tehnička škola Užice
Tip časa	Obrada
Nastavne metode	Dijaloška
Oblici rada	Frontalni, individualni, rad u paru
Ciljevi (ukratko navesti ciljeve koji se žele postići navedenim aktivnostima)	Sticanje uvida u strukturu konflikta Informisanje učenika o ljudskim i manjinskim pravima
Ishodi (taksativno navesti kakve ishode očekujemo posle navedenih aktivnosti, tj. šta će učenicisvojiti/razumeti/osvestiti/uraditi posle aktivnosti)	-Da se kod učenika razvije sposobnost razumevanja razlika među ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju; -Da se kod učenika razvijaju komunikacijske veštine koje su neophodne za konstruktivno rešavanje sukoba-argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja,aktivno slušanje,pregovaranje; -Da učenicima pomogne da razumeju moguće uzroke sukoba i da ih podstakne na miroljubivo rešavanje sukoba; -Da učenici upoznaju suštinu prava: na nediskriminaciju, veroispovesti, izražavanje mišljenja, pravo na informisanje. -Da učenici razumeju vrste prava,odnos među pravima i uzajamnost prava i odgovornosti. -Prepoznavanje stereotipa koji uslovljavanju negativne stavove prema različitosti.
Tok časa (navesti scenario nastavne jedinice, tj. uvodne, centralne i zavrsne aktivnosti. Odrediti i orijentacioni vremenski okvir za aktivnosti – navesti trajanje aktivnosti u minutima)	Prvi korak (5 minuta): Nastavnik obaveštava učenike da će na času čuti priču u kojoj se prikazuje ponašanje dve strane u konfliktu. Nastavnik daje kratke uvodne napomene o problemu manjina u Nemačkoj. Drugi korak (3 minuta): - Nastavnik čita priču: Helga je član desno orijentisane političke partije. Jedan od bitnih elemenata programa njene partije je protivljenje politici imigracije.Stranka se zalaže za iseljavanje imigranata čije su zemlje matice van Evropske Unije. Helga redovno posećuje prodavnicu prehrambene robe u svom kraju čiji su vlasnici Muhamed i Emina,imigranti iz Turske. Iako je svesna njihove ljubaznosti i poslovnosti Helga redovno dolazi u konflikt sa ovim bračnim parom oko izuzetno važnih životnih pitanja. Njihovi stavovi oko stutusa imigranata dijametralno se razlikuju. Helga smatra da svi nemački imigranti treba da se vrate u matične zemlje jer Nemci starosedeoci trpe prenaseljenost, postaju jeftina radna snaga, postaju svedoci krize morala i vekovnih društvenih vrednosti, bivaju manji vernici i patriote.Povod da Helga učvrsti svoje stavove bila je nedavno održana fudbalska utakmica između Nemačke i Turske na kojoj su Muhamed i Emina predano navijali za Tursku. Ona smatra da državljanin Nemačke mora navijati samo za Nemačku. Sa druge strane Muhamed i Emina smatraju da svojim odgovornim radom svakako doprinose razvoju Nemačke i da svoju veru i kulturu imaju pravo da zadrže u bilo kom delu sveta,a daih to ne čini manje Nemcima ili ljudima od Helge. Treći korak (15 minuta): - Nakon priče, učenici dobijaju Prilog 1 (strahovi, želje, osećanja tokom komunikacije). Dobijaju instrukciju da u paru popune tabelu. Prilog 1 strahovi želje osećanja tokom komunikacije HELGA MUHAMED I EMINA - Dok učenici popunjavaju, nastavnik na tabli nacrta tebelu kakvu su imali i učenici. - Izlaganje učenika: iznose svoje odgovore, a nastavnik beleži na velikoj tabeli. Grupiše odgovore i evidentira frekvence. Četvrti korak (17 minuta): nastavnik vodi i usmerava diskusiju oko sledećih pitanja: - Koji su strahovi i želje jednih, drugih? Da li se razlikuju? U čemu? - Koja su dominantna osećanja jedne i druge strane? - Koji su stereotipi i predrasude zastupljeni u priči? - Po kom osnovu je moguća diskriminacija u ovoj priči? Pronaći u Konvenciji o pravima deteta (ili Konvenciji o ljudskim pravima). - Kojim pravima svoje stavove mogu argumentovati strane u sukobu? (Argumente pronaći u Konvenciji o pravima deteta ili Konvenciji o ljudskim pravima? Četvrti korak (5) Nastavnik daje povratnu informaciju: skreće pažnju da je jedno razumeti pozicije strana u konfliktu,a drugo proceniti ko je u pravu i šta bi bilo rešenje konflikta. Dok nastojimo da razumemo strane u konfliktu, trudimo se da budemo potpuno objektivni i nepristrasni. Kada razmišljamo o rešenju ne vodimo računa samo o željama i potrebama strana u sukobu, već i o njihovim pravima. U ovom slučaju Konvencija o ljudskim pravima zabranjuje diskriminaciju na osnovu vere i kulture,pa je samim tim nedozvoljena bilo koja praksa koja se zasniva na tome.
Elementi interkulturalnosti u nastavnoj jedinici (detaljno navesti šta su sve elementi koji ukazuju na različitost i uvažavanje različitosti u određenoj nastavnoj jedinici, na koje sve načine nastavna jedinica podstiče učenike da razmišljaju o različitostima i da se decentriraju iz svoje tačke gledišta)	Učenicima prvo treba predstaviti istorijsku i religioznu podlogu kako bi mogli u potpunosti sagledati predmetne konflikte. Kroz diskusiju nastavnik mora proveriti da li su učenici u potpunosti shvatili istorijske i verske razlike.Na kraju učenici treba da shvate da je interkulturalnost jedina alternativa, jer i pored velikih vekovnih i religijskih razlika Helga i dalje svakodnevno odlazi u prodavnicu kod Muhameda i Emine i razmenjuje mišljenja i stavove. - Uočavanje stereotipa i predrasuda - Uočavanje osnova po kojima se diskriminacija može dogoditi - Uočavanje prava/potreba obe strane u priči.
Materijal (taksativno navesti materijale koji se koriste za realizaciju nastavne jedinice, a primerak svakog materijala dostaviti u prilogu).	- Primerak priče za svaki par učenika - Tabela za popunjavanje-Prilog 1 - Konvencija o pravima deteta ili Deklaracija o ljudskim pravima