Уводни део часа ( 5 мин.)
1. Шта је кодирање ?
2. Који кодови постоје ?
___________________________________________________________________________________
Главни део часа :

Скуп атрибута о конкретном објекту формира се у посебну структуру података која се назива запис или слог. Запис се у обрадама третира као недељива јединица података. Разликују се логички и физички запис.

Логички запис R представља скуп уређених парова ( aj, vj ), где су aj ( i = 1,2, .... m ) имена атрибута, а vj ( i = 1,2,..., m ) вредности атрибута, што се записује у облику R = { ( a1,v1 ), ... ( am, vm )}. Логичким записом се, у ствари, спецификује који атрибути се користе за опис неког објекта у одређеној примени. Конкретна реализација логичког записа на меморијском медијуму спољне меморије или у оперативној меморији назива се физички запис.
Група битова или позиција ( знакова ) која служи за представљање вредности једног простог или сложеног атрибута назива се поље или зона. Свако поље садржи само вредност атрибута, а карактерише се бројем битова или бројем знакова и типом података за одговарајући атрибут.
Посебно организован скуп сродних записа, тј. скуп записа о сродним објектима смештених на
одређени начин на спољнем меморијском медијуму назива се датотека ( data - подаци ).
Свака датотека има посебну ознаку за идентификацију - име датотеке, које је најчешће симболички
идентификатор ( симболичко име ) датотеке или број датотеке.

Формат записа описује структуру физичког записа, тј. дефинише састав и размештај поља у запису.
Записи у датотеци могу бити записи фиксне дужине или записи променљиве дужине.
Ако су записи фиксне дужине, довољно је познавати ту дужину за приступ било ком запису.
Код записа променљиве дужине, на самом почетку записа, у посебном пољу, као службена
информација наводи се дужина записа.

Записи датотеке могу се на више различитих начина памтити на меморијскоммедијуму, што има за последицу и различите начине приступа тим записима. Под организацијом датотеке подразумева се начин приступа записима датотеке на меморијском медијуму. За рад са датотекама обично се користе посебни програми који се називају методе приступа, а део су оперативног система рачунара.
У пракси се најчешће користе следеће организације датотека :
- секвенцијална ;
- индексна ( индекс - секвенцијална ) ;
- релативна ( директна ) ;
- расута ;
- ланчана .

Одговорити на питања :
1. Шта је слог или запис ?
2. Које врсте записа постоје ?
3. Објаснити логички и физички запис.
4. Шта је датотека ?
5. Шта је формат физичког записа и шта садржи ?