Конструисање :: E-ZNANJE


Подручја рада
Претрага
Конструисање





Лекције:
1. ЗАДАТАК КОНСТРУКТОРА
Конструисање је прва и најважнија фаза у реализацији неког производа.

> отвори
2. ЦИЉ И САДРЖАЈ ПРОЦЕСА КОНСТРУИСАЊА
Циљ конструисања је да се постигне оптимално решење које ће испунити све захтеве за функцију конструкције, производњу, максимално искоришћење и рециклажу - али и минималне трошкове прераде или дораде и употребе делова.

> отвори
3. НАМЕНА И ФУНКЦИЈА КОНСТРУКЦИЈЕ
Намена конструкције се не односи само на конструкцију као целину, већ на сваки њен део и посебно на њене склопове.

> отвори
4 и 5. ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЕЛЕМЕНАТА
Облик и величина елемената бира се или конструише тако да напрезање материјала у сваком пресеку буде што уједначеније и што ближе допуштеној величини (σ=const ;τ=const ) .

> отвори
6 . ПОУЗДАНОСТ МАШИНСКИХ СИСТЕМА


> отвори
7. НАЧИН ИЗРАДЕ ЕЛЕМЕНАТА ; МОНТАЖА ;ТРАНСПОРТ
Зависно од сложености облика елемената, материјала и броја комада које треба израдити , бира се и поступак за израду облика: ливење, обликовање деформисањем, обраде резањем , заваривање, лемљење и лепљење.

> отвори
8.ЗНАЧАЈ И ЦИЉЕВИ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ
Стандардизација је процес стварања примене правила за систематски приступ одређеној људској делатности.

> отвори
9.СТАНДАРДНИ БРОЈЕВИ
Стандардни бројеви омогућавају стандардизовање величина увек по истом систему. Тиме се постижу јевтинија производња и контрола, замена делова и одржавање машина.

> отвори
10.УНИФИКАЦИЈА И ТИПИЗАЦИЈА
Унификација елемената представља процес припремања, избора и утврђивања конструктивних решења. Типизација је виши степен унификације.

> отвори
11.ЗАХТЕВИ И ОГРАНИЧЕЊА У КОНСТРУИСАЊУ – утврђивање


> отвори
12.ИЗБОР ТОЛЕРАНЦИЈА И НАЛЕГАЊА


> отвори
13. ТОЛЕРАНЦИЈЕ СЛОБОДНИХ МЕРА


> отвори
14. КОНСТРУИСАЊЕ И КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА ИЗРАДЕ


> отвори
15. ХРАПАВОСТ ПОВРШИНА И ТОЛЕРАНЦИЈЕ ОБЛИКА И ПОЛОЖАЈА


> отвори
16. ТОЛЕРАНЦИЈЕ У КОНСТРУИСАЊУ –утврђивање


> отвори
17 И 18. ПРИМЕНА СТАТИСТИКЕ У ПРОЦЕСУ КОНСТРУИСАЊА


> отвори
19. ПРИМЕРИ ПРИМЕНЕ СТАТИСТИКЕ У КОНСТРУИСАЊУ


> отвори
20. ДЕФИНИСАЊЕ ОБЛИКА ЕЛЕМЕНАТА МАШИНСКОГ СИСТЕМА;
Машински систем мора бити способан да обави своју функцију проистеклу из техничког задатка и намене. Радне карактеристике никада не смеју достићи критичне.

> отвори
21. КОНСТРУИСАЊЕ И ИЗРАДА ЕЛЕМЕНАТА ; КОНСТРУИСАЊЕ ЛИВЕНИХ ДЕЛОВА
Машински делови могу бити израђени методама без скидања честица, скидањем честица или комбинованим методама.

> отвори
22. КОНСТРУИСАЊЕ КОВАНИХ, ЗАВАРЕНИХ И ДЕЛОВА ДОБИЈЕНИХ СКИДАЊЕМ ЧЕСТИЦА;
Ковање је још скупља метода од ливења, па се примењује када се захтева велика чврстоћа и жилавост. Заваривање је један од најважнијих поступака спајања( доста јевтиније од осталих метода) и најпоузданија метода спајања.

> отвори
23. ЛАКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Под појмом лаке конструкције подразумева се мала маса конструкције у односу на њене функционалне карактеристике

> отвори
24.ТОЛЕРАНЦИЈЕ У КОНСТРУИСАЊУ; ПРИМЕНА СТАТИСТИКЕ У ПРОЦЕСУ КОНСТРУИСАЊА; ДЕФИНИСАЊЕ ОБЛИКА МАШИНСКОГ СИСТЕМА - утврђивање


> отвори
25.ИЗБОР МАТЕРИЈАЛА; ПРОСТОРНИ ОБЛИК И НАПОНСКО СТАЊЕ


> отвори
26. УТИЦАЈ БРОЈА ОБРТАЈА НА ТЕЖИНУ ДЕЛОВА


> отвори
27.ДЕФИНИСАЊЕ НАЧИНА СПАЈАЊА-ВЕЗИВАЊА ЕЛЕМЕНАТА МАШИНСКОГ СИСТЕМА


> отвори
28.ОБЛИКОВАЊЕ ЗАВАРЕНИХ И СТЕЗНИХ СПОЈЕВА


> отвори
29.ОБЛИКОВАЊЕ СТЕЗНИХ СПОЈЕВА
У стезне спојеве се убрајају чврсти спојеви који омогућавају преношење аксијалних сила и обртних момената отпором трења.

> отвори
30. НАЧИН ФОРМИРАЊА СПОЈА


> отвори
31. ДЕФИНИСАЊЕ ОБЛИКА ЕЛЕМЕНАТА СА АСПЕКТА МОНТАЖЕ И ЗАМЕНЉИВОСТИ


> отвори
32.ДЕФИНИСАЊЕ ОБЛИКА ЕЛЕМЕНАТА МАШИНСКОГ СИСТЕМА-утврђивање


> отвори
33.Утврђивање


> отвори
34. АНАЛИЗА НАПОНА И ДЕФОРМАЦИЈА МАШИНСКОГ СИСТЕМА
Величине и расподеле напона у машинским деловима зависе од величине и врсте оптерећења,односно врсте и величине напрезања,као и од облика машинског дела.

> отвори
35. ГРАНИЧНИ И КРИТИЧНИ НАПОНИ ДИНАМИЧКИ НАПРЕГНУТИХ ДЕЛОВА


> отвори
36. ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА СИГУРНОСТИ НА ОСНОВУ КРИТИЧНИХ И РАДНИХ НАПОНА


> отвори
37.ДЕФОРМАЦИЈЕ МАШИНСКИХ ДЕЛОВА


> отвори
38.Провера крутости и стабилности вратила


> отвори
39.РАДНИ И КРИТИЧНИ НАПОНИ НА ДОДИРНИМ ПОВРШИНАМА


> отвори
40. АНАЛИЗА НАПОНА И ДЕФОРМАЦИЈА МАШИНСКОГ СИСТЕМА- утврђивање


> отвори
41. ЗНАЧАЈ ЕКСПЕРИМЕНТА У ПРОЦЕСУ КОНСТРУИСАЊА


> отвори
42. ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ЕКОНОМИЧНОСТ МАШИНСКОГ СИСТЕМА


> отвори
43. ДЕЈСТВО ВИБРАЦИЈА И ШУМА НА МАШИНСКИ СИСТЕМ


> отвори
44. ГЕНЕРИСАЊЕ БУКЕ У МАШИНСКИМ СИСТЕМИМА


> отвори
45. ДИЗАЈН У КОНСТРУИСАЊУ
Ма колико неки производ био иновативан, изузетног дизајна и ексклузиван на тржишту, то неће гарантовати његов успех на тржишту. Да би успео, мора га пратити одговарајућа маркетиншка кампања. Маркетинг је, након свеобухватног процеса дизајнирања, други изузетно важан процес за успех неког производа на тржишту

> отвори
46.АНАЛИЗА НАПОНА; ЕКОНОМСКИ, ЕРГОНОМСКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТ У КОНСТРУИСАЊУ; ДЕЈСТВО ВИБРАЦИЈА И ШУМА; ДИЗАЈН И МАРКЕТИНГ- утврђивање


> отвори
47. МЕСТО И УЛОГА ОПТИМИЗАЦИЈЕ У КОНСТРУИСАЊУ
Оптимално пројектно решење представља комбинацију елемената конструкције која је најбоља са пројектантове тачке гледишта. Глобални оптимум подразумева хипотетичко решење.

> отвори
48.МОДЕЛИРАЊЕ И ОДЛУЧИВАЊЕ У ПРОЦЕСУ КОНСТРУИСАЊА
Значајно подручје моделирања у процесу конструисања је моделирање облика делова и склопова.

> отвори
49.ПРИМЕНА КОМПЈУТЕРА У КОНСТРУИСАЊУ
Нове идеје, краћи рокови и већи квалитет неопходан су одговор на захтеве интензивног технолошког развоја и захтеве тржишта.

> отвори
50 И 51. ПРИМЕРИ ПРИМЕНЕ КОМПЈУТЕРА У КОНСТРУИСАЊУ
Како се моделирање производа ближи завршници, израђује се један или више узорака производа. Сама реализација узорака(прототипа) може битиу облику комплексног 3D модела или урађеног RAPAID PROTOTYPING модела на бази 3D CAD модела. Најповољније и најбрже се добија 3D CAD.

> отвори
52 и 53. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Техничка документација је неопходна за израду било ког производа.

> отвори
54.ПРАЋЕЊЕ ПОНАШАЊА МАШИНСКОГ СИСТЕМА У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ
Задатак конструктора је и да прати своју конструкцију у експлоатацији.

> отвори
55. Пример -Праћење машинског система у експлоатацији
Вибрације су основни показатељ стања система

> отвори
56. КОНЦЕПЦИОНА АНАЛИЗА МАШИНСКОГ СИСТЕМА
Анализа познатих решења може допринети да ново решење надмаши ниво сличних по неком показатељу или по више показатеља, као што су: економичност, поузданост, габаритне мере и тежина, квалитет дизајна и др.

> отвори
57. Анализа услова рада, захтева и жељених својстава машинског система


> отвори
Конструисање - вежбе


> отвори
58. ДЕКОМПОЗИЦИЈА МАШИНСКОГ СИСТЕМА
У зависности од сложености, машински ситем може бити састављен од мањег или већег броја машина, агрегата, транспортера, мерних, контролних, сигурносних и других уређаја. Сви набојани делови морају бити складно компоновани – да би машински систем успешно функционисао.

> отвори
59. СТРУКТУРА ФУНКЦИЈА МАШИНСКОГ СИСТЕМА
Општа функција коју систем треба да обави – рашчлањује се на парцијалне, а оне на елементарне функције.

> отвори
60 И 61. ПАРЦИЈАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ У ПРОЦЕСУ КОРИШЋЕЊА ЕНЕРГИЈЕ
У машинским системима се остварује користан рад коришћењем енергије доведене споља у одређеном виду прилагођеном функцији система.

> отвори
62. ФОРМИРАЊЕ ВАРИЈАНТНИХ РЕШЕЊА И КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР OПТИМАЛНОГ РЕШЕЊА


> отвори
63.Примери


> отвори
63.СТРУКТУРА ФУНКЦИЈА МАШИНСКОГ СИСТЕМА- утврђивање


> отвори
64. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА


> отвори